U utorak, 13. septembra 2016. godine, održala se treća po redu konferencija Beogradskih dijaloga u Skupštini grada Beograda, sa temom “Tamo i nazad – Razlozi za migraciju i održiva integracija migranata u Srbiji”. Događaj je organizovao Forum Srbija Nemačka u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost, a kao deo Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.
Foto: Djordje Tomic / GIZ
Uvodne govore održali su Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Nj.E. Aksel DItman, ambasador Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji; Oskar Benedikt, zamenik šefa EU Delegacije u Republici Srbiji; i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.
Ministar Vulin je istakao da je Srbija odgovoran partner po pitanju readmisije, ali da očekuje od međunarodne zajednice da u najmanju ruku pruži podršku u skućavanju i zdravstvenoj pomoći. Zahvalio se Nemačkoj za jačanje lokalne infrastrukture, jer će unapređenje lokalnih zajednica pomoći u smanjenju broja ljudi koji napuštaju zemlju zbog niskih životnih standard.
Nj. E. Aksel Ditman naglasio je da se proces readmisije mora pozabaviti potrebama najslabijih i najugoženijih društvenih grupa, posebno kada su u pitanju pripadnici romske nacionalnosti. Država Nemačka pruža finansijsku podršku nevladinim organizacijama i projektima u visini od 1,6 milijardi evra kako bi se fokusirali na društvene grupe sa niskim prihodima i reginoima gde je izbeglička kriza imala najveći uticaj. Nemačko-srpska inicijativa podržava dva glavna aspekta readmisije: radi na poboljšanju stručnog obrazovanja, a pored toga promoviše preduzetništvo, kao i privrednu granu finansijskih usluga, a sve u korist malih i srednjih preduzeća.
Foto: Djordje Tomic / GIZ
Oskar Benedikt je podvukao da se socijalno poreklo i stalež povratnika mora prepoznati kao značajno. U tom smislu, srpska vlada bi trebalo da bliže istraži zasebne potrebe romske populacije, koja predstavlja 82% svih povratnika. Ipak, dodao je da ceni poboljšanja statusa Roma u Srbiji, kao i skorašnje vladine akcije koje omogućavaju povratnicima da imaju pristojan život.
Marko Čadež očekuje od Vlade Republike Srbije da stvori system koji će integrisati Rome u socijalnom i ekonomskom smislu. Povodom trenutne debate o readmisiji, primetio je da Privredna komora Srbije može dati svoj odgovor na postojeću atmosferu i dinamiku pružanjem doprinonsa.
Foto: Djordje Tomic / GIZ
Ovom prilikom su takođe predstavljeni rezultati “Studije o potencijalnim migrantima iz Srbije i povratnicima u Srbiju”, izrađene u okviru Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zaposlenje. Damjan Malbašić, programski koordinator u Beogradskom fondu za političku izuzetnost, podvukao je da postoji diskrepanca između podataka koje ima srpsko Ministarstvo za unutrašnje poslove i nepovoljnih odluka EU prema migrantima koji po prvi put podnose zahtev za azil, odnosno da srpski organi vlasti ne prepoznaju oko 12 000 osoba sa migrantskom istorijom. Značajan problem sa kojim se susreću povratnici kada se vrate u Srbiju jeste i pristup dokumentima, uglavnom zato što se u često vraćaju bez ikakvih ličnih dokumenata, što dalje stvara dodatne probleme i nepovoljnosti u procesu readmisije.
Foto: Djordje Tomic / GIZ
U nastavku programa konferencije usledile su dve panel diskusije u kojima su učestvovali predstavnici privrednog sektora zajedno sa predstavnicima državne uprave koja se bavi socijalnim, ekonomskim i pitanjima migracije. Panelisti su se fokusirali na odgovore koje država može pružiti u susretu izazovima readmisije i reintegracije, kao i na moguća rešenja u formi zaposlenja i povećanja zapošljivosti sa ciljem održive reintegracije povratnika.
(I) Panel diskusija: Izazovi integracije – odgovori države
Panellisti/kinje: Nenad Ivanišević, državni sekretar, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Svetlana Velimirović, zamenica komesara, Komesarijat za izbeglice i migraciju Republike Srbije; Ivan Sekulović, menadžer, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije; Robert Sepi, zamenik zaštitnika građana za zaštitu prava nacionalnih manjina; Meho Omerović, predsedavajući, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije.
Svetlana Velimirović je podvukla dva glavna problema u vezi sa readmisijom i uspešnom integracijom: obrazovanje i skućavanje. Samo 68% povratnika ima zavšenu osnovnu školu. Pored toga, nije zadovoljna načinom na koji lokalne administrativne jedinice upravljaju novcem koji se obezbeđuje iz IPA fondova Evropske Unije. Ipak, jedan pozitivan korak predstavljaju upitnici koje je formulisao Komesarijat za izbeglice i migraciju sa ciljem da pomogne u nadoknađivanju nedostatka podataka i dokumentacije povratnika, pogotovo kad su u pitanju njihovo socijalno poreklo i kvalifikacije. Omerović je naglasio da “…mi, kao celo društvo, smo odgovorni za borbu protiv stereotipa i predrasuda vezanih za romsku populaciju”. Dodao je da je Srbiji neophodan zakon o vansudskim procedurama za Rome koji ne poseduju dokumenta i pozvao je državni vrh da se fokusira na svoju funkciju kontrolisanja tako što će izvršiti veći pritisak na vladu kako bi se pažljivije bavili nedaćama onih “ljudi sa glavne ulice”. Odgovarajući na taj komentar, Ivanišević je dodao da će u oktobru biti otvoren novi akcioni plan od strane vlade koji će se baviti inkluzijom Roma, ali je takođe izrazio zabrinutost za neophodno generalno umanjenje budžeta koje će kao posledicu imati i smanjenje podrške za readmisiju.
U okviru prateće diskusije sa publikom, Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, prikazala je problematiku nedostatka koordinacije između različitih javnih tela i delova administracije kada su u pitanju readmisija ili romska pitanja u zajednici. Stoga je Sekulović tokom diskusije zagovarao potrebu da se Romima omogućavaju slušanja u parlamentu kako bi se artikulisala njihova situacija u Srbiji direktno pred donosiocima odluka. Dalje je istakao negativne uticaje evropske rigidnije politike i uslova koje zadaje MMF poput redukovanja ljudskih resursa u aktivnostima koje imaju za cilj inkluziju Roma. Sepi je zaključio diskusiju služeći se sledećim poređenjem: “Kada su u pitanju sistemski problem poput readmisije, mi smo poput seizmologa koji posmatraju tektonske ploče kako se međusobno udaljavaju.”
Foto: Djordje Tomic / GIZ
(II) Panel diskusija: Izlazak iz zatvorenog kruga – Zaposlenje kao sredstvo održive reintegracije
Panellisti/kinje: Miroslav Miletić, potpredsednik, Privredna komora Srbije; Jirgen Šmit, prvi sekretar, Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu; Osman Balić, predsednik YUROM Centra; Desa (Damljanović) Ćuk, menadžerka za razvoj ljudskih resursa za Simens u Srbiji; Jovana Anđelić, menadžerka za talente u Istočnoj Evropi za kompaniju Sajtel.
Iako je Čuk Damljanović istakla da ceni (nemački) dualni obrazovni system kao model za Srbiju, Balić je naglasio da to neće pomoći u omogućavanju održivog zaposlenja povratnika u Srbiji – posebno kada je u pitanju romska populacija – jer bi njima i dalje bila uskraćena moć, jer ne postoji dovoljno poslova, ekonomske strukture i prakse, niti postoji razvijen system koji bi zajedno omogućili apsorpciju povratnika na srpskom tržištu rada. Stoga bi Srbija prvenstveno morala da podstiče stvaranje novih radnih mesta. Pored toga, Anđelić je navela tri konkretna izazova u vezi sa readmisijom: (1) obezbeđivanje informacija vezanih za lokalizaciju i obrazovanje povratnika; (2) stvaranje komunikacionog sistema koji će signalizirati potrebe za zaposlenima i povezati ih sa odgovarajućim ciljnim grupama; i naposletku (3) poboljšanje veština povratnika u vezi sa elektronskim upravljanjem podacima. Šmit je preispitao Sekulovićevu kritiku iz prethodnog panela naglasivši da uzrok nedostatka koordinacije i podrške romskoj inkluziji ne leži u MMF-ovoj politici i strogim pravilima EU. Šmit je dalje zagovarao saradnju Srbije i Nemačke u kreiranju mogućnosti za cirkularnu migraciju, čime bi se “brain drain” pretvorio u “brain gain” (tj, odliv mozgova bi se pretvorio u transfer mozgova), kako je Anđelić to predočila ranije. U tom smislu, Miletić je podvukao da su povratnici takođe investitori, jer “današnji migrant mogu sutra biti vredna i značajna zaposlena radna snaga u svojim domovinama”.
Foto: Djordje Tomic / GIZ
Sonja Liht je u završnom obraćanju naglasila neophodnost da se dijalog nastavi, jer readmisija predstavlja “nepopularnu” temu, te stoga okviri poput Beogradskih dijaloga predstavljaju izuzetno značajan doprinos rešavanju ovog problema. Najavila je nastavak Beogradskih dijaloga vezanih za druge goruće teme za kraj tekuće godine.
