BEOGRADSKI DIJALOZI Projekat Foruma Srbija Nemačka i Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju (BMZ) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). REFORMAMA DO PRIVREDNOG OPORAVKA I ČLANSTVA U EVROPSKOJ UNIJI. Prva konferencija „Beogradskih dijaloga“ održana je 10. februara 2015. godine u Skupštini grada Beograda. Na tri panela političari, privrednici i eksperti iz Srbije i Nemačke diskutovali su o političkim i ekonomskim merama koje Srbija mora da sprovede na putu do članstva u Evropskoj uniji i neophodnosti reforme državne uprave. Ova inicijativa predviđa niz konferencija na kojima će istaknuti predstavnici dve zemlje razmenjivati znanja i iskustva sa ciljem da se ubrza evropska integracija Srbije. Na prvoj konferenciji „Beogradskih dijaloga“ održane su tri panel diskusije na kojima se razgovaralo o privrednim i strukturalnim reformama neophodnim za oporavak srpske privrede i ubrzanje pregovaračkog procesa Srbije sa Evropskom unijom. Konferenciju su otvorili premijer Srbije Aleksandar Vučić i poslanik Bundestaga i specijalni predstavnik vlade SR Nemačke za predsedavanje OEBS-om 2016. godine Gernot Erler.

Vučič je rekao da veoma brzo očekuje otvaranje prvih poglavlja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ali da je važnije od samog otvaranja poglavlja „šta ćemo da uradimo sa zemljom i koliko ćemo moći sebe da promenimo.“ On je rekao da je Srbiji potrebna „simbioza političkog i ekonomskog delovanja“. Erler je akcenat stavio na aktuelnu geopolitičku situaciju na kontinentu izazvanu krizom u Ukrajni. Izrazio je očekivanje da će i zemlje koje se nalaze na putu pridruživanja Uniji, poput Srbije, jasno pokazivati privrženost fundamentalnim vrednostima EU. Neutralan odnos prema sistemu vrednosti na kojem počiva EU nije moguć, podvukao je Erler. Predsednik Privredne komore Srbije i predsedavajući Upravnog odbora Foruma Nemačka Srbija Marko Čadež  je u uvodnoj reči rekao da je  inicijativa za pokretanje „Beogradskih dijaloga“ započeta u junu prošle godine sa namerom da predstavnici Srbije o reformskim procesima razgovaraju sa nemačkim partnerima, donosiocima odluka i stručnjacima. Cilj „Dijaloga“ je da kritički prati reformski proces zarad njegovog poboljšanja, da analizira šta je učinjeno i predlaže naredne korake, rekao je Čadež. Direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je rekla da je dijalog put ka demokratiji, da se dijalogom jačaju argumenti, da se tako uči od drugih i uči o sebi, nasuprot monološkoj kulturi koja je u Srbiji i previše prisutna. „Dijalog je način da pomognemo našim partnerima da nas razumeju, da mi razumemo njih i da zajedno učvrstimo put ka razvijenoj evropskoj Srbiji“, rekla je Liht. Na prvom panelu Pregovori o pristupanju EU: reformski kompas za Srbiju prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Ivica Dačić  rekao je da će napredak dijaloga Beograda i kosovskih Albanaca ostati ključan parametar za integraciju Srbije u EU, te da je proces pridruživanja Srbije u dobroj meri pitanje političke volje i da bi EU trebalo više da uzme u obzir koliko je Beograd doprineo normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Sa tim se složio i bivši evropski komesar za proširenje u periodu 1999-2004. Ginter Ferhojgen koji je istakao da je za politiku proširenja EU potrebna „jasna, uverljiva politička volja“ evropskih institucija i njihova adekvatna poruka zemljama u procesu integracija. Prema mišljenju ministarke bez portfelja zaduženoj za evropske integracije Jadranki Joksimović prioritet u pregovaračkom procesu sa EU ne treba davati emocijama, već konkretnim činjenicama, na osnovu kojih onda građani mogu da donesu racionalnu odluku da li žele ili ne žele da Srbija postane članica Evropske unije. Ona je ukazala da 44 odsto građana Srbije podržava ulazak Srbije u EU, a reformski proces čak 66 odsto, što znači da građani indirektno razumeju da su reforme najbolji put kojim se stiže u Uniju i da su istovremeno uslov za poboljšanje njihovog života. Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Oskar Benedikt  istakao je da EU zbog finansijske i ekonomske krize u pregovaračkom procesu postavlja veće zahteve po pitanju ekonomskih reformi, tako da će samo „privredno zrele“ države moći da postanu nove članice EU. Na drugom panelu Reformski kapacitet Srbije: uloga javne uprave učesnici su se saglasili da je efikasna državna uprava neophodna kako za pokretanje privrede, tako i za privlačenje stranih investitora i napredovanje u pregovorima sa EU.

U tom smislu je potpredsednica Vlade i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički rekla da Srbiji predstoji „istorijska“ optimizacija i racionalizacija državne uprave koja će trajati tri godine, te da da će racionalizacija broja zaposlenih u javnoj upravi od pet odsto biti završena do juna, a da ona očekuje da će polovina otići prirodnim odlivom. Bivši ministar finansija Nemačke Hans Ajhel  istakao je da je Srbiji na putu ka Evropskoj uniji “neophodna dobra administracija, pored ostalog da bi mogla efikasno da crpi sredstva iz evropskih fondova i usmeri ih u konkretne, preko potrebne projekte”. Jer,  kada jednog dana Srbija postane članica EU, ona bi kao jedna od siromašnijih zemalja mogla da dobije do četiri odsto svog BDP-a iz evropskih fondova. Zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Srđan Majstorović ocenio je da svaka zemlja koja želi da pristupi EU mora da bude sposobna da primeni pravo Unije, procedure i standarde koje u toku pregovora usvoji kao deo svog zakonodavstva, a to nije moguće bez reforme državne uprave i njenog usaglašavanja sa standardima nerazvijenih članica EU. Na trećem panelu Značaj uspeha reformi za unapređenje konkurentnosti srpske privrede srpski ministar privrede Željko Sertić podsetio je da Srbija jeste pre dvadesetak godina definisala da hoće da se okrene tržištu i tržišnoj konkurenciji, odnosno osnovnim elementima kapitalizma, ali „da mi sve vreme živimo u nekakvom socijalističkom realizmu, sa praksom koja dezavuiše elemente tržišne ekonomije po pitanju preduzeća u restrukturiranju nerešenih odnosa, socijalnih pitanja ili administracije koja nije spremna za tržište“. On je naglasio da Srbija mora da menja svest o privredi, jer „država više neće finansijski podržavati preduzeća koja ne mogu da funkcionišu“. Stečaj za 188 preduzeća je, prema njegovim rečima, politička odluka zasnovana na ekonomskoj logici. Sertić je rekao i da Srbija mora da razdvoji ekonomsku od socijalne politike.

Predsednik MK Group Miodrag Kostić  upozorio je da Srbija nema dovoljno obučenih kadrova za primenu savremene tehnologije kako u privredi, tako i u državnoj administraciji i lokalnoj samoupravi. Direktor Profine grupe u Srbiji i član Upravnog odbora Foruma Srbija Nemačka Bojan Predojević  naglasio je da kapitala za investicije u principu ima, ali da, kako kaže jedan nemački privrednik, Srbija jeste dobra, samo što to malo ko izvan Srbije zna. „Na tome treba da se proaktivno radi i preko diplomatskih predstavništava i preko Privredne komore Srbije“, upozorio je Predojević i dodao da Srbija mora da pronađe način da odgovori na potrebe malih i srednjih preduzeća koje žele da investiraju u Srbiji.

Učesnici panela na prvoj konferenciji „Beogradskih dijaloga“

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova Ivica Dačić; ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović; bivši evropski komesar za proširenje Ginter Ferhojgen; zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Oskar Benedikt; potpredsednica srpske Vlade i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički; bivši ministar finansija Nemačke Hans Ajhel; zamenik direktora evropske kancelarije za integracije Srđan Majstorović; ministar privrede Srbije Željko Sertić; predsednik kompanije MK Group Miodrag Kostić; direktor Profine grupe u Srbiji i član Upravnog odbora Foruma Srbija Nemačka Bojan Predojević.